Ознаке

АЛХЕМИЈА – уобичајено значење, најповршније: фантастични огледи који су имали за циљ претварање обичних метала у злато и сребро помоћу тзв. Камена мудраца: сви напори алхемичара били су усмерени на тражење тога камена; у процесу тих фантастичних истраживања откривен је читав низ хемијских елемената и различитих хемијских спојева… Алхемичари: Мишљеновићи, Ф. Сенковићи и др., што су  се трудили да уздигну – како би Б. Хамваш рекао – ниво заједничког блаженства. Не треба се усмерити на стварање предмета, него на подизање нивоа заједничког бивства. Ако се односи на стварање предмета, онда је култура,као резултат ове делатности, само споља и предметна; у том случају делатност је само рад; онда је активна личност само индивидуално Ја и циљ је одржавање Ја, његовог имања и моћи. Ако је делатност усмерена на подизање нивоа заједничког бивства, онда је резултат универзалан; онда је делатност култ; активна личност је универзални човек; циљ је успостављање изворног поретка света. Алхемија је оваква култна делатност: алхемичар је универзални човек који не жели да ствара предметну културу, него жели да подиже ниво заједничког блаженства. Заједничко блаженство је оно што означава иранска реч аша, што алхемија назива златом, оно што разни митови називају сатја – југа, или рај, или еденски врт, или Елизијум. Ово заједничко блаженство је оно што човек треба да оствари. Тиме што своје способности, које је добио својом делатношћу, снагом, стваралачком енергијом, знањем, користи у своју корист: тиме одржава себе, повећава своје Ја. То је постало резултат судбоносне забуне и збрке, чије последице му се лупају о главу. Делатност је деградирана скроз на ја – циљ, обезвредила се, згаснуо је у њој космички карактер. Престала је да буде универзална, престала је да буде култ. Алхемија учи човека да стваралачка снага, знање, делатност не служе за одржавање и материјално умножавање, али чак ни за стварање предметне културе, него једино за оно како Иранци кажу: повећавање аше , или како каже алхемија: за прављење злата. Оно што човек чини у материјалној природи није ништа друго до бућкање путера у океану млека, то је оно што сваки човек, у сваком тренутку непрекидно обавља заједно с боговима. То је сакрална делатност. То је култ. То је смисао земљорадње, трговине, ратништва, васпитавања, учења, кувања. То је права алхемија. „Оно што је човек изнутра изгубио, каже Сен Мартен, мора поново да прибави својом активношћу у спољњем свету“. Оно што је изнутра изгубио, то је мир, вечни живот, владавина над земљом и блиставило божанског смисла ; то треба поново да прибави својом делатношћу у материјалном свету. Свака делатност која поново прибави ма и само једно једино зрнце овог древног блаженства – подиже заједничко блаженство човечанства. Ова делатност може бити и одговор Сфинги; може бити и усамљена истина у пећини; може бити плетење корпе од врбовог прућа на обали реке; може бити орање, вртларство, битка, песма, васпитавање, кување, шивење одеће и владање народом. Ако је то таква делатност, онда је култ аше. Ако само ствара предмете, ако само изграђује машине, ако само одржава своје сопствено бивство, ако само умножава своје имање, онда није култ, није аша, не уздиже заједничко блаженство света, и зато је ова активност празна, бесмислена, узалудна, небитна: не ствара злато. Само је рад. Циљ културе у древности: подизати заједничко блаженство човечанства; а средство културе је: на свим подручјима човековог живота култна делатност. Алхемија је учење које говори о овој делатности“. (Бела Хамваш, КУЛТ И КУЛТУРА, Крагујевац, Кораци, 1 – 2 / 1993, стр. 64 – 70)

АТОМСКА БОМБА – популарни назив за нуклеарно оружје код којег је целокупна енергија експлозије условљена ланчаном реакцијом фисије урана – 235 или плутонијума – 239. Експлозија атомске бомбе битно се разликује од експлозије класичне бомбе како по величини дејства тако и по карактеру разарања. Када експлодира, наступа примарно и почетно, а затим секундарно дејство, посредно. Атомска експлозија праћена је истовременим топлотним, ударним и  радиоактивним дејством. У тренутку експлозије у зони где је бачена атомска бомба развија се температура од неколико милиона степени, а појављује се као резултат ланчане реакције фисије и огроман број неутрона, као и гама – зрачење. Већ у следећих неколико милионитих делова секунде настаје веома јак светлосни блесак који по свом интезитету превазилази јачину сунчевог светла. У центру експлозије притисак нарасте више од пола милиона атмосфера. Од центра експлозије почиње да се шири усијана лопта која после два стота дела секунда од експлозије има пречник већи од неколико стотина метара, а њена температура износи 5000 – 7000 ° Ц. … Неколико минута после експлозије формира се услед уздизања и хлађења усијане лопте облак облика печурке. Пречник тога облака износи 2 – 3 км, пречник његовог стуба до 500 м, а висина преко 10 км. Приликом експлозије атомске бомбе настају као резултат фисије огромне количине радиоактивних изотопа. Они се растурају у простору око места експлозије изазивајући радиолошку контаминацију средине – ваздуха, воде, земљишта. Својим зрачењем још дуго времена угрожавају живот – здравље свих живих бића, а ветрови и ваздушна струјања расејавају радиоактивне отпатке и прашину хиљадама километара у околни простор…Прва проба атомске бомбе извршена је 16. јула 1945. године у пустињи Аламогордо – САД, а већ августа исте године атомске бомбе су бачене на јапанске градове : 6. на Хирошиму и 9. августа на Нагасаки. Практично су разориле ове градове и изазвале огромне људске жртве… (РП)

Advertisements